Чоколада је висококалорична храна која се лако апсорбује од какао зрна и других природних јестивих какао путера и какао праха као главне сировине, плус шећера, глицерина, маргарина и других састојака. Чоколада се генерално може поделити у три врсте: тамна чоколада, бела чоколада и млечна чоколада.
У Европи се историја конзумирања чоколаде може пратити до 300. године нове ере, док је у Кини чоколада као храна била доступна још од династије Танг.
Од 1980-их до 1990-их, чоколадни артикли су се продавали у супермаркетима широм света, са какао путером као главним укусом и слаткоћом као додатком. Међутим, са побољшањем животног стандарда људи, здравствене свести и повећањем потражње за културом исхране, чоколада која се сада продаје на тржишту више није једина врста чистог тамног и чистог млека.
Преглед:
Чоколада је висококалорична храна направљена од какао зрна и какао путера, са какао путером и какао прахом као главним састојцима. Реч је о слаткој храни која се може јести директно, а прави се растварањем какао праха у млеку или соку и додавањем шећера. Пошто какао прах садржи какао путер, чоколада има јединствен укус и укус. Чоколада је богата хранљивим материјама и није само укусна лежерна, већ и здрава храна. Чиста чоколада користи какао путер и какао уље као главне састојке; млечна чоколада користи шећер као главни састојак; а мешана чоколада користи млеко и какао путер као главне састојке.
Историја и развој
Какао заузима веома важно место у историји људске цивилизације, при чему су стари Египћани користили воће за прављење мумија. Тек у 3. веку пре нове ере стари Римљани су препознали какао дрво и почели га вештачки. У 8. веку нове ере, дрво какаа је уведено у тоскански регион јужне Италије.
У 14. веку, чоколада је уведена из Италије у Француску и брзо се развијала, а затим је постала популарна у Енглеској, Немачкој, Сједињеним Државама и другим земљама.
Сорте и производни процеси
Главни производни процеси чоколадних сорти су следећи
1. Метода топљења и формирања: растворити какао путер у води, затим додати друге сировине и мешати да се направи чоколадна паста, након доброг мешања, може се додати у калуп за формирање.
2. Метода обликовања: Сирова чоколадна паста се пресује и формира у калупу, затим се охлади и сече.
3. Метода обликовања емулзификације: Чврсте сировине се темељно мешају са машћу и убризгавају у калуп да би се емулговао да би се формирала чврста материја. То је метода обраде која ради на собној температури. У производњи се овим методом користи да се маст у чоколади комбинује са другим супстанцама и да се равномерно распореди у целом производу.
4. Реолошка метода обликовања: Мешање чврстих сировина са емулгатором за емулговање, затим убризгавање у калуп након хлађења и затим очвршћавање и обликовање, то је да се чоколадна паста направи у блок производ са одређеном способношћу течења.
Ароме и њихове карактеристике
Укус чоколаде се састоји од разних супстанци, углавном због ароматичних једињења садржаних у зрну какаоа и другим сировинама. Ова ароматична једињења су углавном безбојна, али њихов састав и садржај варирају у зависности од сорте. Постоји много врста какао зрна, али свака има јединствен укус. Порекло, сорта, старост производње и начин прераде какао зрна ће утицати на њихов укус, а неки имају посебан мирис, као што су зрна какаоа Арабица имају оштар мирис. Методе обраде такође могу утицати на укус, као што је топла пара или метода хладне екструзије производње чоколаде, арома није тако јака као обична метода врућег пресовања.
Захтеви квалитета и стандарди квалитета
Изглед: златно жута, округлог облика, светле површине, без очигледних пукотина, без страних материја, нечистоћа.
Стање ткива: уједначена величина честица, златна боја.
Састав хранљивих материја: 14~18г масти (садржај не више од 30%), 2,2~2,6г протеина (садржај не више од 10%) на 100г. Масне киселине садржане у масти треба да буду незасићене масне киселине.
Укус и квалитет: са јединственим укусом какаоа и слатком аромом, без непријатног укуса. Садржај какао праха треба да буде више од 10%.